Протојереј Мијајло Бацковић

Данас када се сјећамо страшног геноцида и погрома једног народа који напушта своја вјековна огњишта,сјећамо се колона туге,суза и крви на тракторима и запрежним колима.. Сјећамо се и кукавичког напада хрватског авиона на Српску нејач са леђа из ваздуха “храбро” како само они знају! Док још плотуна звук и плача дјеце наше одлијеже Динаром,и док они који су промјенили боју првог поља на шаховници али не и идеологију, славе, чујемо и глас поглавника Павелића кроз њихове пјесме и крвави пир!
У Боки слободарској гдје се вјековима спајају Исток и Запад, стјециште су тих година нашли многи избјегли од “Бљеска” и “Олује” нашли су свој мир и свој ДОМ у срцима своје браће широм Боке, Црне Горе и Србије.
